Ovo je jedan od najpoznatijih hemijskih eksperimenata na svetu. Baziran je na katalitičkom raspadu vodonik peroksida, koji zajedno sa sapunom daje efekat paste za zube.

Istočna alhemija

Alhemija se počela razvijati na istoku. Njeni koreni su u bronzanom dobu u Egiptu i Mesopotamiji, gde su nastali metalurgija, bojarstvo i veština pravljenja stakla. U Aleksandriji, u trećem stoleću pre naše ere, ove tehničke veštine, spojene sa grčkim spekulativnim duhom, dale su kao proizvod alhemiju.
Kroz osvajanja i trgovinu, alhemija se proširila do Arabije, Indije i Kine, gde je preuzela praksu i filozofiju ovih istočnih kultura. Džabir ibn-Hajan i Al-Razi (Razes), arapski alhemičari iz osmog i devetog veka nove ere, prvi su razvili teoriju da se metali sastoje iz sumpora i žive, teoriju koja je kasnije snažno uticala na evropske alhemičare. Taoizam kineskog alhemičara iz četvrtog veka, Ko Hunga, odrazio se u beskrajnom traganju za „životnim eliksirom“, čime su se alhemičari vekovima bavili.

Ako kojim slučajem dobro poznajete istočnjačku kuhinju primetili ste da se i pored vrlo širokog spektra upotrebljavanih namirnica (setimo se samo Indijane Džonsa) mleko vrlo retko spominje u kulinarskim receptima. Zašto?

Neke boje često dovodimo u vezu sa godišnjim dobima. A otkuda baš te boje? O tome retko ko od nas razmišlja. Mi hemičari, naravno znamo odgovor i na ta pitanja. Boje u biljnom svetu koje nas asociraju na različite periode u godini, potiču od pigmenata. Najuočljiviji su pigmenti u listovima i plodovima, a boje koje na listovima najčešće viđamo su zelena, žuta i crvena.

Izjednačena hemijska reackija nam govori ne samo koje čestice su izreagovale i nastale u hemijskoj reakciji, već i u kom relativnom odnosu.
Na primer pri reakciji vodonika i kiseonika nastaje voda, a izjednačena hemijska reakcija nam govori da dva molekula H2 reaguju sa jednim molekulom O2 pri čemu nastaju dva molekula vode.

Kada se u praksi izvode reakcije kao što je ova, hemičari ne barataju pojedinačnim molekulima. Zapravo u pitanju su ogromni brojevi molekula.

Prvom teorijom o atomu obično se smatraju učenja grčkih filozofa Leukipa i Demokrita .Prema njihovoj filozofiji, ceo svet je sastavljen od sitnih čestica koje se ne mogu dalje rastavljati, pa su im zato dali ime prema grčkoj reči "atomos" što znači nedeljiv.
Ova teorija nije bila dobro prihvaćena u Staroj Grčkoj i ubrzo je pala u zaborav.

U prirodi je teško pronaći čistu supstancu (hemijski element i hemijsko jedinjenje). U svakoj ima manje ili više drugih supstanci, a te mešavine dve ili više čistih supstanci nazivamo smeše.

• U smešama su čiste supstance izmešane u proizvoljnom i promenljivom odnosu.
• Osobine smeše zavise od odnosa masa čistih supstanci u njima.
• Čiste supstance u smeši (sastojci smeše) zadržavaju svoje osobine.

Smeše mogu biti homogene i heterogene.

Hemija je prirodna eksperimentalna nauka koja se bavi proučavanjem hemijskih osobina supstanci, njihove građe, načina na koji se menjaju i zakona po kojima se te promene odvijaju. Hemija danas zauzima centralno mesto među prirodnim naukama. U poslednja tri veka prerasla je iz mračne, gotovo nebitne i za većinu ljudi nepoznate nauke u jednog od glavnih pokretača razvoja čovečanstva. Uporedno sa njenim razvojem javila se i potreba za razvojem odvojenih disciplina (radi lakšeg izučavanja) i "savezom" sa drugim naukama.