Endotermni i egzotermni procesi- Rastvaranje i kristalizacija

Svi manje više znamo definicije da je egzotermni proces proces u kome se oslobađa, a kod endotermnog procesa se ulaže toplota.Znamo i da se to meri promenom temperature sistema ili npr. za hemijsku reakciju da se to utvrđuje računanjem promene entalpije reakcije. Ali hajde da probamo da razumemo zašto je neki proces egzoterman ili endoterman, da nam to bude logično za neke pojave u prirodi i svakodnevnom životu.

Najbolji primeri za to su rastvaranje i kristalizacija neke soli.

Možda će jedna od tema biti posvećena kristalnoj rešetki, ali hajde da pretpostavimo da već znate šta je kristalna rešetka a šta su slobodni joni. Ukratko, slobodni joni su atomi ili delovi molekula kojima nedostaju elektroni pa su zato + ili imaju višak elektrona pa su onda - naelektrisani i mogu slobodno da se kreću po sistemu, dok je kristalna rešetka stanje u kome su atomi (ili joni) pravilno raspoređeni, kao kada biste zamislili vojnike koji čekaju u stroju.

Hajde da probamo da zamislimo da rastvaramo kuhinjsku so i da utvrdimo logično da li je to endoterman ili egzoterman proces. Kuhinjska so je čvrsta supstanca. To znači da imamo kristalnu rešetku koju sačinjavaju natrijumovi i hloridni joni. Mali deo ovakve kristalne rešetke možete videti na sledećoj slici:

 

Žute sfere su joni hlora a zelene joni natrijuma. Vidimo da su te sfere povezane između sebe, u ovom slučaju to su jonske veze kojim se oni drže i zato se ti joni ne kreću, zato je kuhinska so u čvrstom stanju. Šta se dešava kada mi ubacimo ovu kristalnu rešetku, odnosno so u vodu? Dolazi do rastvaranja, ali kako?

Jon natrijuma je pozitivno naelektrisan, jon hlora je negativno naelektrisan, a molekul vode je dipol. Šta to znači dipol? To znači da ima dva pola, odnosno da mu je jedan kraj pozitivno naelektrisan (deo gde su 2 atoma vodonika) i jedan kraj negativno naelektrisan (deo molekula gde se nalazi atom kiseonika) ((ovo "dipol" biće vam razumljivo kada napišem novu temu o elektronegativnosti molekula, za sada vam je dovoljna samo ova informacija da ima 1 + i 1 - kraj)). Kada taj dipol, odnosno molekul vode priđe rešetki, pozitivan kraj molekula vode se okreće ka atomu hlora koji je negativan. Kako je voda prepuna molekula vode, sve veći i veći broj molekula vode će okruživati jon hlora. Kada dovoljan broj molekula vode okruži jon hlora, oni će ga odvojiti, istrgnuti iz kristalne režetke i sada je jon hlora "slobodan", odnosno nije vezan za jone natrijuma. Ovaj proces, kada molekuli vode okružuju neki jon se naziva hidratacija.

Isto se dešava i sa jonima natrijuma, koje okružuju molekuli vode ali sada sa negativnim krajem jer je jon natrijuma pozitivan i takođe ga odvajaju iz kristalne rešetke. Ako smo dodali malu količinu soli ovo se dešava sve dok se potpuno ne rastvori kristalna rešetka i svi joni pređu iz kristalne rešetke u rastvor. Ovaj proces možete videti na slici ispod, samo mala napomena, plavi molekuli su molekuli vode i iako na slici samo 2 molekula vode okružuju jon,  u pitanju je ipak veći broj molekula vode.Kako bi slika bila pregledna ja sam stavio samo 2 molekula vode.

 

Ok, rastvorili smo kristalnu rešetku ali kako ja da znam da li je proces egzoterman ili endoterman? E sada treba da uključimo logiku. Imali smo jone koju su bili mirni (u kristalnoj rešetki) i kada smo ih rastvorili mi smo ih pokrenuli (kada su postali hidratisani).Sada na trenutak zamislimo fudbalski teren na kome stoji lopta. Lopta stoji i naravno neće se pokrenuti sama od sebe,a da bi se pokrenula mi moramo da je šutnemo nogom. Šta smo tada uradili? Mi smo uložili svoju energiju i predali deo energije lopti, odnosno mi smo joj dali kinetičku energiju. Drugim rečima, da bi lopta počela da se kreće ona je morala da primi neku energiju, tj primila je energiju koju smo mi uložili. Ako smo mi imali mirne jone u kristalnoj rešetci i tokom rastvaranja su se pokrenuli, da li su onda oni primili ili odali energiju? Oni su primili energiju, kao u slučaju kod lopte. Samo u slučaju jona oni energiju dobijaju dobijaju iz sistema. Ako se ulaže energija u neki sistem to je onda endoterman proces, dakle razaranje kristalne rešetke je endoterman proces.

Sada razmislimo kakav je proces kristalizacije. Ako smo imali rastvorene jone i dobijamo kristale, šta se u stvari desilo? Imali smo jone koji su se kretali i sada su odjednom stali. Ako su se kretali to znači da su oni imali energiju, a kada stoje to znači da nemaju više tu kinetičku energiju. Šta se onda desilo? Oni jednostavno oslobodili tu svoju kinetičku energiju. Zato se pri procesu rastvaranja čaša hladi, jer je to endoterman proces, odnosno proces pri kome se troši energija.

Nadam se da je sve ovo bilo logično, i u suštini to bi bilo to, ali postoji jedna mala caka koju moram da spomenem. Ako ste srednjoškolac ovo vam je verovatno bilo dovoljno i ovaj pasus možete da preskočite i da nastavite sa naslovom "slično se u sličnom rastvara" ali ukoliko ste student onda morate da uzmete još jednu stvar u obzir, a to je proces hidratacije. Da bismo rastvorili nešto mi smo imali pored razgradnje kristalne rešetke i proces hidratacije. Moramo uzeti u obzir kakav je proces hidratacije, egzoterman ili endoterman? Opet uključimo logiku. Molekuli vode su se kretali kroz rastvor, naišli na jone, okružili, odnosno sada su oni formirali neku vrstu veze, odnosno usporili svoje kretanje delimično i zato je proces hidratacije egzoterman. Čekaj, pa je li rastvaranje endoterman kao što smo gore naveli ili egzoterman proces zbog hidratacije? Rastvaranje je skoro uvek endoterman proces, a to da li će biti endoterman ili egzoterman u stvari zavisi od ova dva ukupna procesa, osnosno šta će biti veće. Jednostavno, ako nam je više potrebno energije za razgradnju rešetke nego što nam se oslobodi energije pri hidrataciji (što je najčešće slučaj) onda će proces rastvaranja biti endoterman. Ili biće egzoterman ukoliko je obrnuto. Isto ovo važi i za proces kristalizacije.

 

Slično se u sličnom rastvara 

 

Da li ste razmišljali zašto se nešto rastvara u vodi a nešto ne i šta znači ova izreka "slično se u sličnom rastvara" ? Naveli smo u textu gore da je voda dipol, da ima jedan + i jedan - kraj. Takođe, rekli smo da se so sastoji od jona natrijuma (koji je +) i jona hlora (koji je -). To je ta sličnost koja se spominje. Voda je u mogućnosti da rastvori kuhinjsku so zato što joj je ona "slična" odnosno sastoji se od jona koji imaju naelektrisanje. Zato se npr. plastika ne rastvara u vodi, jer se ona ne sastoji od jona pa voda ne može da se orjentiše i hidratiše molekule od kojih se plastika sastoji.

Potrebni nivo znanja za razumevanje teksta: 

Comments

Petra 1234_5's picture

Da li neko moze da mi kaze slicnosti i razlike izmedju sublimacije joda i suvog leda [CO2] ?
I kakve veze niska tacka topljenja ima sa molekulskim kristalnim resetkama?

Pop.'s picture

To ima veze sa elektronegativnoscu, sto je trebalo biti sledeca tema. I molekuli I2 i molekuli CO2 su nepolarni. Medjutim veze C=O su polarne, pa se se molekuli bolje vezuju izmedju sebe u kristalnoj resetci od molekula I2, a to je i razlog kakave veze ima niska tacka topljenja sa molekulskim resetkama. Ukoliko su molekuli slabo vezani, prilikom zagrevanja ili promene pritiska) oni (pod odgovarajucim uslovima) prelaze direktno iz cvrste u gasovitu fazu, dok oni koji se jace vezuju u kristalnim resetkama prvo prelaze u tecnu pa tek sa dodatnim ulaganjem energije u gasovitu fazu. To ti je dosta detaljna tema, moras znati o fizickoj hemiji

Petra 1234_5's picture

Hvala Vam mnogo :-)

Petra 1234_5's picture

Ali ja ne razumem ako je ovema dvema sublimacijama zajednicko da odmah bez topljenja prelaze iz cvrstog u gasovito stanje, koje su razlike izmedju ovih sublimacija? :-)

Pop.'s picture

Razlika je u vezama koje molekuli treba da savladaju da bi presli iz cvrstog u gasovito stanje. Nemoj da se ljutis ali postoje teme za ovakve stvari, nije ovo mesto za ovakav "razgovor"

Bar je to ono sto ja mislim da je odgovor, ne moras da me drzis za rec

Acetofenon's picture

Jedno pitanje: zašto piše u tekstu da se čaša hladi pri endotermnoj reakciji razaranja rešetke? Koliko sam razumeo, pri endotermnim reakcijama se vezuje toplota.

Pop.'s picture

Pri endotermnoj reakciji jeste neophodna toplota, zato supstance u casi "uzimaju" toplotu iz okoline. Ono sto je njima okolina to je vazduh i casa, kako uzimaju, tj. vezuju toplotu case tako se casa hladi.

МиКи's picture

Moze li mi neko odgovoriti sta se desava u organizmu kada se popije casa hladne i kada se popije casa tople vode?

Puno je propagande pa mi treba istina.

Nisam hemicar.

Pozdrav svima

Amraaaaa's picture

Mozete li mi pomoci za ovim zadatkom

Standardna entalpija sagorijevanja je standardna entalpija reakcije oksidacije neorganskog spoja u CO2 gas i tecnu H2O  ako spoj sadrzi C, H, O i N  ako je N takođe prisutan u spoju.

DA/NE  uz kratko obrazlozenje.

HVALA

isidora01's picture

Izracunaj broj atoma gasa koji se oslobadja u reakciji 5 mola kalijuma sa nitratnom kiselinom!