Hibridizacija :)
Drage kolege hemicari xD
Nov sam na ovom sajtu upravo sam se registrovao sa zeljom da ojacam svoje znanje iz hemije a pogotovo iz nove oblasti sa kojom sam se susreo a to je HIBRIDIZACIJA.
Ja sam razumio i crtanje, i nastajanje, i razlog, i poljedice itd itd..
Ali problem su "zadaci"
Dobio sam zadacu da radim u vezi hibridizacije kiseonika u molekulu vode. Da odredim vrstu i da nacrtam prostorni izgled molekula vode.
Isto to za azot u amonijaku.
Znam da je ugao izmedju atoma vodonika (ili bolje reci njihovih veza) 104 stepena i 23 minute i onda sam logikom nekom dosao do zakljucka da je u pitanju sp3 hibridizacija (posto ona daje ugao 109 pa se valjda smanjio zbog polja koje stvara vodonik ili uticaja kiseonika)
Sta da nisam znao za taj ugao?
Kako da postupim u tom slucaju?
Molim vas za pomoc ^_^
Sajt mi se svidja i nadam se da cemo si svi uzajamno pomagati ^_^
Znam da je domaci davno
Znam da je domaci davno prosao, ali mozda ovo zatreba nekome jednom. Razlicite teorije o geometriji molekula na razlicit nacin objasnjavaju smanjenje ugla. VSEPR model uvodi pojam elektronskog domena, u koje spadju i nevezivnii el. parovi kiseonika i oni uslovljavaju vece odbijanje, odnosno taj par je jaci od vezivnog, te se smanjuje ugao. Ovo je empirijski model. Zatim, teorija valentne veze govori o preklapanju atomskih orbitala, moze biti ceono i bocno. To funkcionise pri odredjivanju geometrije dvoatomnih molekula, ali ne toliko dobro kod poliatomskih. Atom kiseonika ima jednu punu 2p orbitalu i dve polupopunjene 2p orbitale ui svaka od njih se preklapa sa 1s orbitalom atoma vodonika. Ugao izmedju 2p orbitala atoma kiseonika je 90° (seti se kako crtas ose u sistemu, px, py i pz->sve su pod 90°), a ugao izmedju atoma vodonika u vodi je 104,5. Kad neka teorija naidje na ovakve dileme i prepreke, izmislja nove pojmove. Uvodi se Hibridizacija. Mozda si razumeo princip, ali tesko da si razumeo razloge. To je samo model, ali kao i sve ove teorije sluzi pri odredjivanju geometrije molekula. Ovde se kombinuju orbitale jednog atoma. Tako imamo sp, sp2 i sp3, ali i sp3d, sp3d2... Kod sp3 ugao izmedju ove cetiri hibridizovane orbitale jeste 109,5 jer je to najpovoljniji tetraedarski polozaj koji one zauzimaju. Tako dolazimo do zakljucka da ova hibridizaciaj jos uvek ˝skripi˝, jer je ugao ustvari 104,5. Ova teorija bi ovo verovatno nadopunila postojanjem vodonicnih veza... Koriscenje hibridizacije radi dobro za organske molekule. Teorija koja ima najvise naucan pristup je molekulsko orbitalna, jer tu se stvari komplikuju kad se uvedu kvantna mehanika i Sredingerova jednacina. Pojednostavljena prica... Koliko atomskih orbitala se preklopi, toliko molekulskih se dobije- jedna vezivna i jedna antivezivna ako se kombinuju dve. Ovo zbunjuje dosta, ali setimo se da su orbitale samo talasne funkcije, a ovo sto mi crtamo kao orbitale i kazemo npr. s-orbitala je sfernog oblika, to je samo graficki prikaz talasne funkcije. Prilikom kombinovannja orbitala doalzi zapravo do kombinovanja tih talasnih funkcija. Neka neko strucan ispravlja greske ako se nadju... Nadam se da je od pomoci.