PItanje nedelje

Pitagorina čaša

Čašu umerenosti je izumeo grčki filozof Pitagora sa Samosa kao disciplinsku meru za sebe i svoje učenike, sledbenike pitagorejstva. Osmišljena je tako da osobi dozvoljava da vino sipa do predodređene količine, koja je naznačena ispupčenjem na unutrašnjosti čaše. Ako se piće sipa tako da ne prekrije izbočinu, osoba ga može piti u miru. Ako, pak, pohlepno napuni punu čašu, mehanizam unutar nje prosuće kroz rupu na stalku svu količinu vina na korisnikova krila — korisnik će biti postiđen zbog pohlepe, a vino protraćeno.

Jedinjenje X

U okviru jednog od programa agencije NASA, letelica ''Viking 1'' je 1976. godine sletela na Mars, u okviru potrage za živim svetom na ovoj planeti. ''Viking 1'' je bio, između ostalog, opremljen i gasnim hromatografom - masenim spektrometrom, uređajem koji hromatografskim principima razdvaja uzorkovanu smešu na njene komponente, koje potom pojedinačno analizira pomoću masenog spektrometra. Ovom prilikom nije potvrđeno postojanje nijednog organskog molekula, čak ni onih koji su potencijalno dospeli bombardovanjem površine Marsa meteoritima.

Dopuni polje

Trovanje metanolom dešava se jer se metanol oksiduje do formaldehida i mravlje kiseline koja napada optički nerv, uzrokujući slepilo. Etanol se daje kao protivotrov za trovanje metanolom. Etanol se oksiduje pre metanola, i posledično, oksidacija metanola se usporava, tako da se toksični produkti ne nakupe.

Sa aspekta enzima, ovo je primer_____________________________. 

Opasna supstanca

Postoji jedna supstanca koja je vrlo opasna. Ako se udahne, može biti vrlo opasna. Pod određenim uslovima, kontakt sa kožom može uzrokovati opekotine. Ali, kad se osoba navikne, postaje zavisna, a produženo odvajanje od ove supstance može uzrokovati smrt. S druge strane, iako mnogo ljudi zna za ovu supstancu, a nalazi se u skoro svakom piću, ništa se ne radi da bismo je se otarasili. Zašto? Koja je to supstanca?

Nepoznata jedinjenja

Autor: Uroš Todorović

Aromatično organsko jedinjenje A, koje sadrži ugljenik, vodonik i brom, se koristi u sintezi jedinjenja B. Masenom spektrometrijom je utvrđeno da je molarna masa jedinjenja A 183,05 g mol-1. Jedinjenje C se iz jedinjenja A dobija uz neku bazu na povišenoj temperaturi, a dobijeno jedinjenje ima sadržaj ugljenika 94 % (masenih). Primećeno je da ova reakcija eliminacije ne prati E2 mehanizam. Jedinjenje B se iz A dobija na sledeći način: u inertnoj atmosferi se u suvi etar suspenduje bakar(I)-bromid, pa se potom polako dodaje određena količina PhLi. U ovako pripremljen rastvor se potom doda jedinjenje A, prethodno takođe suspendovano u suvom etru. Nakon dalje obrade reakcije se  izoluje skoro čisto jedinjenje B.